Digitalne zadruge

U ovom tekstu prikazaću ideju kako bi se primenom principa nove ekonomije zasnovane na deljenju (“Sharing Economy”) mogla organizovati mala i srednja preduzeća u Srbiji kako bi proširila tržište i bila efikasnija.

Gde je srpska ekonomija danas

Postojeći ekonomski sistem u Srbiji je teško održiv. Domaćom ekonomijom dominiraju javna preduzeća, multinacionalne korporacije i tajkunsko-stranačko-kriminalne organizacije. Multinacionalne korporacije će već tokom sledeće dve decenije (u zavisnosti od industrije) toliko automatizovati proizvodnju da “prednost jeftine radne snage“ koju Srbija danas ima, neće bitno uticati na troškove proizvodnje, pa time i na izgradnju proizvodnih pogona u Srbiji.  Čak i da fabrike ostanu u Srbiji, deo kolača koji ostaje u zemlji u obliku mizernih radničkih nadnica neće doneti dobrobit ni zaposlenim ni široj zajednici. Srpske tajkunske firme su sposobne da funkcionišu jedino u monopolističkim ili kriminalnim vodama. Pre ili kasnije biće ili prodate velikim globalnim igračima (a tajkuni će izneti novac van zemlje) ili će nestati (a tajkuni su već izneli novac van zemlje). Javna preduzeća će po prirodi posla morati da opstanu ali će biti primorana da smanjuju broj zaposlenih i usled lošeg upravljanja dalje propadati.

Da perspekiva bude još gora, svet se nalazi trećoj industrijskoj revoluciji. Naša politička, ekonomska i akademska oligarhija ponovo (kao i u vreme pada Berlinskog zida) nema kapacitet da razume dolazeće promene što može imati pogubne posledice na budućnost Srbije.

Novi poslovni model-platfome

Svetskom ekonomijom dominiraju korporacije koje se oslanjaju se na tradicionalne poslovne modele gde se vrednost stvara linearnim tokom kroz tri ključne aktivnosti pribavljanje, obradu i distribuciju. Rast ostvaruju kroz unapređenje ponovljivosti i efikasnosti procesa kojima se kreira vrednost. Da bi se upravljalo ovakvim sistemom formiraju se kompleksne komandno-kontrolne upravljačke strukture strogo hijerarhijski organizovane.

Poslednih godina pojavile su se kompanije koje su uspele da donesu nove mehanizme kreiranja i distribucije vrednosti. Internet je omogućio da uz male troškove, budemo povezani i da zahvaljujući toj povezanosti delimo resurse ili sadržaje sa drugima. Dele se slike, filmovi, muzika ili tvitovi pa čak i slobodna mesta u automobilu, slobodne sobe, dizajn web strana ili programski kod. Ekonomija deljenja je preko noći postala značajan faktor jer neke od najbrže rastućih kompanije na svetu gaje takav poslovni model.

Pogledajmo samo neke od primera. Danas AirBnB najveći izdavalac soba i apartmana na svetu iako u svom posedu nema ni jedan krevet. AirBnB putem digitalne platforme povezuje one kojima je potreban smeštaj i one koji bi da, uz naknadu,  podele resurse koje već poseduju. Slično, Uber je postao najveći taksi prevoznik iako nema sopstvenih prevoznih sredstava već povezuje one kojima je potreban prevoz i one koji ga mogu ponuditi.  Google, Facebook, Apple i Amazon takođe svoj poslovni model mogu opisati kao platforme. Postoje na hiljade sličnih primera a svima im je zajedničko da digitalna platforma direktno („peer to peer“) povezuje one kojima je nešto potrebno i one koji to mogu ponuditi. Tradicionalna podela na Proizvođače i Potrošače nestaje jer se danas mnogi nalaze u obe uloge na istoj platformi i možemo ih nazvati Protrošači (eng. Procumers, od reči Producer i Consumer )

Neke od navedenih kompanija su tržišno najvrednije kompanije na svetu. Iako svoj rast zasnivaju horizontalnom širenju i deljenju ogromnim profitom koji stvaraju ipak raspolaže uzak krug vlasnika i rukovodilaca.

Ekonomija deljenja kao javno dobro

Postoje i modeli organizovanja kod kojih vlasništvo nad platformom javno dobro.  Sve je počelo sa programerima koji su međusobno delili programski kod. Danas, 90% servera na internetu pokreće operativni sistem Linux nastao po principima otvorenog koda (“open souce“). Wikipedia je izvanredan primer neprofitne saradnje koje je donela veliku vrednost ljudskoj zajednici.

U nastavku ću pokušati da opišem jednostavnu ideju kako bi se principi ekonomije deljenja mogli pomoći malim i srednjim preduzećima da opstanu a poneka od njih i da porastu i zaposle po nekog novog radnika.

Ekonomija deljenja nije nov pojam u Srbiji, setimo se pomalo zaboravljenog pojma zadruga. Dobre stare zemljoradničke zadruge imale su značajan uticaj na razvoj poljoprivrede u Srbiji.

U zakonu o zadrugama piše: “Zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica (u daljem tekstu: zadrugari) u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese.“

Slični modeli organizovanja postoje u svetu stotinama godina u kontinuitetu i danas su vrlo uspešne.  U svetu se ozbiljni autori se bave ovom tematikom (npr Jeremy Rifkin) i modeli organizovanja po principima zadruga već prisutni u mnogim zemljama i u različitim delatnostima.

Zadržavajući osnovne principe zadruge, koncept Digitalne zadruge ima nešto sire ambicije. Prvo, osim fizičkih lica uključeni i su preduzetnici, mala i srednja preduzeća. Drugo,  zadrugari su povezani digitalnom platformom, koja osim što ih povezuje, automatizuje zajedničko poslovanje i obezbeđuje usaglašenost poslovnih aktivnosti sa pravilima zadruge. Treća bitna svrha digitalne zadruge je da omogući postojanje i poslovanje  “zadrugara“  u digitalnom svetu.

Za razliku od današnjih vertikalno integrisanih poslovnih sistema Digitalna zadruga je horizontalno organizovana. Zadrugari udružuju svoje resurse (ostajući njihov vlasnik) kako bi zajednički obavljali poslove kod kojih  udruživanje doprinosi efikasnosti poslovanja. Tu pre svega mislim na prodaju, logistiku, marketing, IT, nabavku, upravljanje ljudskim resursima i finansijsko-knjigovodstvene poslove.  Navedene usluge su potrebne svima bez obzira na delatnost i veličinu. Kreiranje specijalizovanih zadruga za pojedine industrijske grane moglo bi proširiti ovaj spisak specijalizovanim poslovima za te delatnosti.

Korporacije pobeđuju mala preduzeća zahvaljujući ekonomiji obima. Jednostavno objašnjenje termina ekonomija obima da jedinična cena pada ako proizvodimo više jer se fiksni troškovi dele na veći broj proizvedenih jedinica.  Što je više članova zadruge, sveobuhvatno gledano, fiksni troškovi bi padali a sa druge strane kroz zajedničke prodajne kanale (fizičke i digitalne) omogućen bi bio direktan pristup većem tržištu.

Strateški gledano, digitalne zadruge bi svoje mesto na tržištu trebalo da zasnivaju na proizvodima i uslugama koji su pravljeni po meri kupca. Odnos poverenja i povezanosti sa kupcem druga je tačka prepoznavanja zadruga. Zadruge trebalo da traže svoje mesto u novim inovativnim oblastima kao što su u zelena energija, zdrava hrana, dizajn, 3D štampanim proizvodima, distribuciji i prodaji zasnivanoj na “crowdsourcing“ modelu, inovativnim IT rešenjima…

Za razliku od vertikalno integrisanih korporacija organizacija navedenih firmi je horizontalna, a uticaj, rizik i profit distribuirani na sve učesnike.

Digitalne zadruge u Srbiji

U nastavku je dato nekoliko razloga zašto digitalne zadruge mogu povoljno uticati na ekonomiju Srbije.

  1. Lakše je započeti posao

Uspešne ekonomije zasnovane na preduzetništvu,  prihvataju početne poslovne promašaje preduzetnika kao nešto normalno. Novi preduzetnici (ili ponavljači) sa zdravim poslovnim idejama uključivanjem u zadrugu i korišćenjem njenih resursa imaju znatno manje početne i kasnije fiksne  troškove. Oni resurse zadruge koriste po potrebi a za njihovo korišćenje plaćaju samo onoliko koliko su ih stvarno koristili. Brz pristup krajnjem kupcu kroz zadrugu omogućava pravovremenu povratnu informaciju i mogućnost da se početna ideja prilagodi stvarnim potrebama kupca.

  1. Upošljavanje resurse koji su danas neiskorišćeni

Mnogi naši preduzetnici su se “zaigrali“ tokom godina pre velike krize iz 2008 i nagomilali resurse koji su danas nedovoljno iskorišćeni. Prevozna sredstva, poslovni prostor, magacini, “glomazne zajedničke službe“, neki su od primera. Velika neiskorišćena snaga je i armija nezaposlenih koje bi kao “deljene resurse” zadruga mogla uposliti.   Udruživanjem resursa omogućilo bi snižavanje troškova zadrugarima a time bi i njihovi proizvodi i usluge bili jeftiniji.

  1. Preduzetnici troše novac

Dobit nastala kroz saradnju u zadruzi pripada onima koji stvaraju dodatnu vrednost. Kao se radi o domaćim i uglavnom malim preduzetnicima za očekivati je da će novac biti trošen u zemlji čime raste domaće tržište.  Prirodno bi bilo da se članovi zadruge prvo obrate drugim članovima kada radi nabavke roba i sluga.

  1. Nove tehnologije i inovacije

Nove uspešne nove firme će nastajati oko dobrih i inovativnih ideja koje se zasnivaju na primeni novih tehnologija i/ili novih poslovnih modela. Preduzetnici koji su nosioci inovacija imali bi u zadruzi podršku za promociju, prodaju i logistiku a možda i prve korisnike.

  1. Distribuirani rizik

Mala zemlje kao što je Srbija ukoliko bi svoju ekonomiju zasnovala malom broju  velikih kompanija i banaka koncentrisala bi  na taj način i veliki rizik ukoliko bi one propale. U slučaju velikih poremećaja i neočekivanih događaja (koji su sve češći)   posledice propasti tih kompanija mogle bi biti katastrofalne. Ekonomija zasnovana na malim i srednjim firmama (organizovanih u zadruge) mnogo je otpornija jer je celokupan rizik podeljen u veliki broj manjih.

  1. Obnova tržišta

Kako je tržište Srbije “plitko“ mali broj velikih igrača u dobroj meri uspeva da spreči dejstvo zakona slobodnog tržišta. Kroz zadrugu preduzetnici bi preskočili posredničke firme (koje u značajnoj meri kontrolišu tržište) i direktno pristupali krajnjem kupcu. Pojava zadruga kao značajnog faktora mogla bi mnogima pomrsiti račune a dobit kojom su do sada raspolagali preusmeriti proizvođačima i kupcima kroz jeftiniji proizvod.

  1. Jačanje demokratije

Skoncentrisana ekonomska moć i zavisnost od stranih investitora povlači za sobom i političku moć. I u ovom  slučaju, raspodela moći u pravcu zadruga uticala bi da preduzetnici (kao autentični pokretači privrede) dobiju veći društveni uticaj.

Mogu li Digitalne zadruge zaživeti kod nas?

Ključne poluge koje mogu obezbediti uspeh ovakvog modela nisu čisto ekonomske već zadiru i u sferu vrednosti. Generacije rođene u digitalno doba imaju bitno drugačiji pogled na svet od generacije njihovih roditelja. Kada je Edvard Snouden za samo nekoliko sati sakupio preko milion pratilaca na tviteru jasno je pokazao da ima veći uticaj od mnogih visokih funkcionera u SAD. Za mlade danas titula i pozicija u hijerarhiji često nije mera moći i uticaja.   Za mnoge ljude iz posleratne generacije posedovanje automobila je značilo da su odrasli i slobodni ljudi. Mladima danas je mnogo bitnije da pripadaju nego da imaju. U razvijenim zemljama dovoljno im je da mogu da u svakom trenutku iznajme automobili preko neke od mnogobrojnih platformi i nije im toliko bitno da ga poseduju. Oni delom žive u digitalnoj realnosti gde je posedovanje materijalnih dobara sekundarno u odnosu na pripadnost i povezanost.

Moje mišljenje, koje ne mogu da potkrepim opipljivim dokazima, je da će posebno nadarenim pojedincima preduzetničkog duha rad  u sopstvenoj firmi koja je povezana u digitalnu zadrugu biti poželjniji nego rad u javnom preduzeću ili korporaciji. A neko je već rekao da kapital igra kako talenat svira.

Advertisements

Author: Dejan Damnjanovic

Digital business and technology

1 thought on “Digitalne zadruge”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s